- Lako ti je poznat ogoranca, puši lulu i goni magarca.

by Stipe Bulić

- Mala moja šta je Ogoranac, kad te golu strpa pod sukanac.
- Koliko smo ja i braća moja, ispod krava izvadili gnjoja.

by Milešanac

- U Ogorju kod sv. Jure, kršni momci i najlipše cure.

by Ante Muslim

- U mog dragog livada na glasu, dvi je tuke za uru popasu.
- Doša dragi za ljubav me pita, ja mu dala novine da čita.
- Moj dragane đava doša po te, što se učiš igrat na balote.
- Oj motiko vrag ti odnio uši, bilo lice ti moje osuši.
- Dođi dragi, dođi srićo svaka, ispeće ti baba uštipaka.
- Ja sam dite ispod Svilajice, di ne rađa majka izdajice

by Esperaca

Ko vas ne bi volio sve skupa,
Mista draga u dnu moga srca,
Svu prirodu pod svilajskom stinom,
Di sam mladost ja svoju trošio.

Ko vas ne bi volio sve skupa,
Mista draga u dnu moga srca:
Milešinu i Pribude dične
I Radunić i sve Braćeviće,
I Ogorje i Donje i Gornje
što stanuju u dnu duše moje.

Ko vas ne bi volio sve skupa,
Lipa mista u dnu moga srca:
Ljupke žene, stasite mladiće
Što pucaju od žara i sriće,
Što pivaju iz sveg grla svoga:
Oja, noja, goj se mala moja,
Podsvilajko, na svitu najbolja!

OGORJE

Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Ogorje u zjeni,
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Drago ti si meni!

Svetog Juru tvojega
Molim i zazivam ja
Da te čuva i tvoj puk
I da imaš sretan put!

Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Ogorje u zjeni,
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Drago ti si meni!

Svilaja te nek mije,
Ljubav drage nek grije,
Budi uvijek u mom snu,
I u duši i srcu!

Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Ogorje u zjeni,
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Uvijek si u meni!

VRANCUZICA

Vrancuzica, vrancuzica bila,
U Ogorju Donjem se sadila.

Svaki trs je sto grozdi a dava,
Crno vino godilo je tada.

Zato su se seljani borili,
Na Općinu ka risi tavrili.

Sada povist samo o tom piše,
Direktora nema, mislim, više,
Crnog vina a od vrancuzice,
Te ka divlje vinove lozice.

Još ti jednom vrancuzice fala,
Ogorane što si napajala!

by Prometej (s jednog drugog foruma)

- Sinoć moji večerali slame, jedno brime ostavili zame

by Dragan Bulić

Zašto vaik rosi kad Jure zabreca
Zebnja steže grudi
Bože ko je iša?
Zašto vaik mraz je?
Zašto put se blati?
Zašto kad zabreca mora padat kiša?
Zna brecati Jure i za vedri dana
Za rađanja dice
Blagosov se traži
Ritki su to časi,ritki,punp riđi
Voli brecat zvono kada stižu mlađi.
Razbacani sela i puteljci
Vezani su sa nebeskom niti
Skupljaju se k Juri napaćene duše
Uz kapsil zimi
Ka derneku liti.

PUT

ode jedan lipi dil života
taren suze s uplakana lica
Svilaja mi maše
kao da se ljuti
kud ćeš dite moje
kud će sva ta dica
stenje stara pruga
grabi putem gaju
od škole mi mater
ne prestaje mavat
zbogom dite moje
zbogom dobar budi
moje srce više
neće mirno spavat
zamaknulo selo
ni Šuljkuše nema
sve što volih osta iza mene
mašu grane rasta
kroz šikare trču
valjda plačuć zamnom
iz ditinjstva sjene.

VEZA

Vikovima sudbinom vezani,
Jedno drugom radost i srića.
Nebeske ih niti povezale,
Bura sa Svilaje jugo sa Moseća.
Osunčane svilajske padine,
Goli kamen, bukva, borovina,
Tamna strana mosećke klisure,
Gusta smrika tvrda grabovina.
Raštrkana vezuju ih sela,
Opasana kršom i kamenom,
Zero polja, zero hrastovine,
Malo kapi život pod brimenom.
Sa Ogorja Ramljani se vide,
Milešina Raduniću tepa,
Sa Zlopolja poletio sokol,
Sviti gnjezdo nad Postinjem treba.
Pod Kukoljom Crivac snove sniva,
Bračević se s Pribudama svađa,
Zasijao zvizdan sa Zelova,
Svi na noge,
Novi dan se rađa.

Iz zbirke poezije A.Tešije