Dragi i poštovani ogorani Cili se život bavim knjigama iako to nisan planira. Desilo se. Pomalo pišem i u tom pisanju san naša novi sadržaj koji me do te mire ispunjava novinama da žalim šta nisan pinkicu mlađi. No kom se žuri ić ka Sv. Juri. Pošto san zaljubljenik u svoj ogorski kraj, skoro ko i pater Luka, odlučio san se na veliki i teški posao. Želio bih izdati monografiju našeg Ogorja. Teško da možete i pretpostaviti koliko je to skup i zahtjevan projekt no nije neizvediv. Naročito kada imate infrastrukturu ko ja. Moja ćer Kristina će uskoro biti profesor Hrvatskog i Filozofije te san sa te strane trošak lekture sveo na nulu.Ona je i vrstan fotograf. Moj sin Luka je dizajner te i tu ne triba trošit novac. Ja san u radu u Slobodnoj Dalmaciji naučio kako se nosit sa projektom izdavaštva. No problem je u sadržaju. Naime, meni trebaju stare slike, stare priče, ispričani običaji i imena svih viđenijih ogorana od davnina do danas. Triba mi priča o njima.
Lipo je bilo pročitat tekst u Slobodnoj o nama ogoranima, ne triba se ljutiti na mog prijatelja novinara M.Krnića šta nije sve ubacija u ionako pristojno velik tekst. Trebamo mu bit zahvalni što nas je promovirao na onako sjajan način. Moramo biti ponosni na svoje ljude koji su vridni, marljivi i pošteni građani našeg grada.Pa mi smo mu dali gradonačelnika i na tu činjenicu trebamo biti ponosni. Sva sila je poduzetnika iz našeg kraja te sumnjam da neće dati svoj financijski prilog kako bi Ogorje bilo jedno od rijetkih sela koje ima svoju monografiju. U izdavački odbor bih imenovao 5 osoba te bi i sa te strane projekt opravdao trud i sredstva.

Sve prijedloge i pitanja možete poslati na ante_tesija@net.hr

A o toj temi možete raspravljati i na našem forumu: Monografija Ogorja

Ante Tešija, 24.02.2010.