Jošilo

majos28 napisao:

Porodica JOSILO po prici Zivka Josila iz Beograda, 30. Jula 2008 godine.
Moje bratstvo JOSILO kojem pripadam potice iz sadasnje Crne Gore, sto se onda, kada su moji preci tamo ziveli, zvalo Stara Hercegovina. Ostala mi je u pamcenju izreka mog djeda Vase, koji mi je bio izvanji djed, kod koga sam odrastao, jer je moj isti djed Mico, njegov stariji brat, umro kada je meni bilo cetiri godine.
Ta izreka glasi: „I pade tvrdi grad Onogost, mrkim agarjanom v rukah, a bojovnici sto pretekose, obrnuse koplja naopako, pokupise svoje roblje i pukose na sve cetiri strane svijeta.“
Dalje mi je djed kazivao da je nas deo bratstva, sto se tada zvalo PIJUK, krenuo k planini Pivskoj i spustao se niz reku Pivu sve do reke Drine.
Od bojovnika, sto su branili Onogost-Niksic, sada su postali stocari, cuvari i odgajivaci stada ovaca, goveda i konja.
Niz reku Drinu, uglavnom desnom obalom se deo bratstva pomerao vekovima spustivsi se sve do reke Prace, pritoke reke Drine. Onda su se odvojili od Drine i krenuli desnom obalom reke Prace uzvodno i dosegli do Pala. Tu su postali kmetovi age Svrze, ranog poturcenjaka ciji su se cemati-zemlje oko Sarajeva i po Sarajevskom polju mogli meriti hiljadama hektara. Imao je hriscanska naselja, njive, gajeve, vode, brda i ravnice u svom vlasnistvu-begluku.
Aga Svrzo je vio dobar i human aga. Ostala je izreka u familiji Josilo: “Za age Svrze i dobrijeh dana”. On je bio, kako se zna, rani poturcenjak ali nije nikada njegova familija niti su njegovi kasniji narastaji zaboravili svoje srpsko poreklo. Svrzo nije trazio da mlada dovedena za mladozenju iz kmetske familije bude u njegovoj loznici prve noci braka niti je trazio otkup prve bracne noci.
Ne zna se tacno kada je ime mog bratstva PIJUK promenjeno u ime JOSILO. Djed Vaso mi je kazivao da je u nekom vremenu staresina bratstva bio JOVAN, vrlo omiljen od svojih i okolnih bratstvenika koji su ga zvali Joso, Josan, Josil i na kraju je bratstvu ostalo ime po tom djedu i staresini Jovanu Josilo, valjda da bude u skladu sa imenom age Svrze na slovo O.
Na Palama kod Sarajeva i danas postoji Josilovo vrelo, sto znaci da su oni pod tim imenom dosli do Pala.
Aga Svrzo je svoje kmetove premestao sa mesta na mesto, kako je njemu odgovaralo. Tako je Josile, stocare sa Pala premestio na Crepoljsko, prostranu i dobru ispasu gde su se nastanili i duze zadrzali. Polovinom XVIII veka Sarajevsko polje opusti. Kuga pomori sav svet, sto je polje naseljavao. Bile su to uglavnom zemljoradnicke zadruzne porodice u kmetovskom odnosu prema agi Svrzi i jos nekim drugim agama. Izumrese, hametice pokosene kugom hriscansko-srpske, muslimanske, rane portucenjacke i doseljene porodice. Ostade samo nesto muslimana u Butmiru, zatim nekoliko srpskih familija sto ne htede da predje na islam nego se iz Butmira skloni u lugove pored reke Zeljeznice i izolovani, ostadose van domasaja opake bolesti. Od velike srpske porodice Kokovic iz Otesa ostade mali broj i oni se sklonise u Rakovicu i dalje prema reci Fojnici. Pusto Sarajevsko polje nije bilo ni od kakve koristi – ni agama niti ikome drugom.
U to vreme aga Svrzo saseli sa Crepoljskog nekoliko dobrih stocara iz bratstva Josila na Zuc, brdo sa dobrom ispasom za stada ovaca. Dok je kuga harala Sarajevskim poljem, stanovnistvo u brdima je bilo van njenog domasaja i ostalo je gotovo nedirnuto opakom bolescu.
Da bi ozivio Polje, aga Svrzo je naselio bracu PETRA, TRIFKA i STEVANA JOSILA u Sarajevsko polje sa zahtevom da zapocnu da se bave zemljoradnjom. Petra je naselio u Otoku a Trifka i Stevana u Nedjarice, gde su ostali i do dan danas.