Narodne pjesme

Ko vas ne bi volio sve skupa,
Mista draga u dnu moga srca,
Svu prirodu pod svilajskom stinom,
Di sam mladost ja svoju trošio.
Ko vas ne bi volio sve skupa,
Mista draga u dnu moga srca:
Milešinu i Pribude dične
I Radunić i sve Bračeviće,
I Ogorje i Donje i Gornje
što stanuju u dnu duše moje.
Ko vas ne bi volio sve skupa,
Lipa mista u dnu moga srca:
Ljupke žene, stasite mladiće
što pucaju od žara i sriće,
što pivaju iz sveg grla svoga:
Oja, noja, goj se mala moja,
Podsvilajko, na svitu najbolja!

Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Ogorje u zjeni,
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Drago ti si meni!
Svetog Juru tvojega
Molim i zazivam ja
Da te čuva i tvoj puk
I da imaš sretan put!
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Ogorje u zjeni,
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Drago ti si meni!
Svilaja te nek mije,
Ljubav drage nek grije,
Budi uvijek u mom snu,
I u duši i srcu!
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Ogorje u zjeni,
Ogorje, Ogorje, Ogorje,
Uvijek si u meni!

Vrancuzica, vrancuzica bila,
U Ogorju Donjem se sadila.
Svaki trs je sto grozdi a dava,
Crno vino godilo je tada.
Zato su se seljani borili,
Na Općinu ka risi tavrili.
Sada povist samo o tom piše,
Direktora nema, mislim, više,
Crnog vina a od vrancuzice,
Te ka divlje vinove lozice.
Još ti jednom vrancuzice fala,
Ogorane što si napajala!